Један од главних приоритета Владе Републике Српске је очување енергетске независности, а самим тим и избјегавање политичких притисака, а у реализацији тог приоритета један од носилаца активности је и РиТЕУгљевик. Односно РиТЕ Угљевик мора, кроз снижење трошкова цијене готовог производа, набавку нове рударске механизације и ревитализацију термоенергетскогпостројења, обезбиједити одрживост рада термоелектране до 2050 године, односно до потпуног завршетка процеса декарбонизације електроенергетског сектора у БиХ.
У пику глобалне транзиције ка обновљивим изворима и декарбонизацији, очување енергетске независности више није само питање економског избора него ултимативни тест одрживости и стабилности сваке земље за генерације које долазе. Тренутно као једини стабилни ресурс за производњу базне електричне енергије Република Српска посједујеелектричну енергију добијену из процеса сагоријевањаугља. Односно, због стабилности система, неопходно је да термоелектране буду стуб сигурности снабдијевања у прелазном периоду до 2050 године.
У времену глобалних геополитичких превирања, економских криза и непредвидивих климатских промјена, свједоци смо да је појам суверенитета једне државе престао да се мјери искључиво границама и способношћу њиховог очувања.
Данас се стварна независност брани и чува на пољу енергетике. Енергија је крвоток сваке модерне економије, без стабилног, сигурног и аутономног снабдијевања електричном енергијом, гасом и нафтом немогуће је планирати привредни раст, гарантовати стабилне цијене грађанима нити осигурати националну енергетску безбједност.
Земље које се ослањају искључиво на увоз енергената, посебно електричне енергије, постају рањиве на спољне шокове и политичке уцјене. Наведено није само теоријско разматрање, него и реалан сценарио који се догодио у скорој прошлости приликом избијања сукоба у Украјини, када је постигнут апсолутни рекорд сатне цијене електричне енергије, односно 30.08.2022. у периоду између 21:00 и 22:00 часа цијена електричне енергије достигла је невјероватних 1021,73 Еуро/MWh. У таквим периодима више није питање да ли можете да платите ту цијену, него да ли уопште можете да пронађете потребну количину електричне енергије за куповину.
Такође смо свједоци и интензивних климатских промјена које доносе изузетно дуге и сушне периоде, што се највише могло осјетити овог љета. Због изразито дугог и врелог топлотног таласа није било могуће обезбједити довољно енергије из хидро потенцијала, а чак су и поједине нуклеарне електране морале обустављати производњу због недостатка довољних количина воде за хлађење.
Поред наведених изазова, који узрокују неконтролисане поремаћаје у производњи електричне енергије, можемо слободно рећи да је константно присутан и раст потрошње електричне енергије. Све већим кориштењем алата вјештачке интелигенције и општеприсутним бумом изградње великих дата центара, тренд пораста потрошње електричне енергије значајно се увећава.
Будућност електроенергетског сектора није у потпуномослањању на само један извор, већ у хибридном моделуослањања на више извора енергије.
Краткорочно,термоенергетска постројења морају оптимизовати својетрошкове и емисије према IED директивама и послужитикао гарант стабилности у прелазном периоду. Средњерочно, масовни продор соларних панела мора пратити изградњафлексибилних гасних капацитета и система за складиштењеенергије, како би се транзиција са угља завршила безугрожавања енергетске независности и стабилностинапајања.
Енергетска независност не брани се радикалним и наглим резовима који би угасили домаћу привреду и довели становништву на руб сиромаштва. Она се брани мудрим планирањем, еколошком ревитализацијом постојећих термоелектрана које ће купити неопходно вријеме, док упоредо кроз, гасну инфраструктуру и ОИЕ градимо стабилан, чист и одржив електроенергетски систем за генерације које долазе.